Stoliću, prostri se!

Prošle sam godine  uredila stari, smeđi stol...sad sam ga samo prelakirala...

A ove godine na red je došao također smeđi, stari, ali okrugao stolić za čajanku u dvoje...Najprije prebojan bijelom bojom, zatim uređen salvetama te prelakiran lakom...

Sad će druženja biti i oku ugodnija...


Ovaj stari okrugao stolić umalo je završio u drvarnici pod teškom oštricom sjekire, no rekoh zašto? Četiri nožice još mogu podnijeti teret nekoliko keramičkih šalica iz kojih se širi miris crne kave ili pak biljnog čaja...Ljudi se lako rješavaju starih stvari, a nove teško nabavljaju...ili prelako možda? Tako je i s ljudima...ponekad je dovoljno učiniti male promjene da nešto zablista i pokaže svoj puni sjaj...potrebno je malo truda i vremena...rješavamo li se tako i ''starih'' ljubavi...odjednom nam se netko učini istrošen i bezvrijedan, kao da zaboravimo koliko je šalica na leđima nosio ovaj mali stolić...naravno da se oštetio, izgubio boju, ali to se može srediti...nemojte olako ostavljati svoje stoliće, stolice...ljubavi...oni imaju poseban šarm...nisu savršeni kao novi predmeti doneseni tek iz prodavaonice...a sjetite se da će i oni za neko vrijeme postati stari...

Pisanice-salvetna tehnika

Sretan Uskrs!

Potrebno: bjelanjak

salvete,

kist,

škare,

jaja

 Za to vrijeme ispekao se i moj kruh punjen sirom...

Frog: Kiss me...Princess!

Ukrasila sam jednu malu kutiju za poklon. 

 Salvetna tehnika:

uzorak salvete,

ljepilo

lak, 

akrilne boje,

lemilica za drvo

  

P.S.

Dosadio mi stari crni sandučić za poštu pa ga  odlučih malo 'pozlatiti'...

Uporabila sam:

 zlatnu akrilnu boju,
 crnu akrilnu boju,
 konturnu zlatnu boju,
salvetu s uzorkom ruže
 ljepilo,
 lak,
 kist

Slatki dome

Pločice od Das mase za ulazna vrata ili ogradu:

glinamol, Das masa

akrilne boje

konturna boja za pisanje

salveta

lak

rafija

Ruže su crvene...

Pronađoh na tavanu staru stolicu lijepog oblika...šteta da propadne...

                                 

Stara šamlica

Mi smo ju zvali šamlica, neki ju zovu hoklica...vjerujem da su svi jednom sjedili na njoj, barem u djetinjstvu.

  Najčešće bih sjedila na šamlici na dvorištu, kada bismo čistili neko povrće, tukli grah koji je razbacan ležao na tatinoj ceradi ili raskaljali višnje...koliko se samo šamlica rasklimalo, nakrivilo svoje nogice, a neke su se i raspale...evo jedne stare šamlice u novom ruhu...