Život u Valpovu, ljudi koji ga čine, njihove priče, moja sjećanja iz djetinjstva i neki kreativni pokušaji...

nedjelja, 29. rujna 2013.

Rukopis

Želite li imati živu uspomenu na nekoga, nešto što će govoriti o njemu više od ičega...zamolite neka vam napiše nešto svojom rukom...

Potaknuta Sandrinim postom o starom, rukom ispisanom receptu...

 Rukopisa ima svakakvih, krasopisa i švrakopisa, ali često zaboravljam da iza njega stoji čitav niz ispisanih riječi, riješenih ili neriješenih matematičkih zadataka...netko je s mukom napisao oproštajno pismo, a netko uživao piskarajući vedre stihove...što odlučuje o tome kakav ćemo rukopis imati?

Sigurno je da iza krasopisa stoji mnogo vježbe i truda...ili samo želje i volje. Svome sam rukopisu uvijek pridavala veliku pažnju, a često i procjenjivala ljude na temelju njihovih...ne znam zašto.

Znači li lijep rukopis da iza njega stoji sređena, mirna, staložena osoba...ili perfekcionist opsjednut detaljima, uplašen pogreškama...i obrnuto, jesu li nečija ''pijana'' slova znak njegove nestabilnosti, neurednosti ili jednostavno nebrige za sitnice...

Rukopis izlazi iz nas, stoga nije ni čudno da ga rabe za kojekakve dijagnoze. Sve što smo prošli i što je ostavilo trag na nama, ostavlja trag i na našem rukopisu...on se mijenja tijekom života, zajedno s nama...on je preslika našega stanja...
Postoji cijela znanost (grafologija) posvećena rukopisu...u što se nimalo ne razumijem...ali zanimljivo je razmišljati o tome...

Iza nas će ostati mnogi ispisani papiri...nešto živo što će progovarati o nama i kad nas ne bude...to je jače od fotografije...tanka nit od tinte kojom smo ispleli nešto o sebi i nalik sebi.

Zapišite nešto lijepo na papir...da iza vas ne ostanu samo nestvarna slova ekrana, a ona se gube kad nestane struje...



Odlučih skupiti rukopise nekih ljudi...ne radi analize, već kako bih sačuvala nešto njihovo, živo, skupljat ću i dalje.









4 komentara:

  1. Drago mi je što sam bar malo doprinela da dođeš do ove ideje.Stvarno je dobra.
    I sama sam uvek volela pedantan rukopis i trudila se da uvek,ma u kojij žurbi,bude takav..Moja ćerka je potpuno opravdala moja očekivanja i insistiranja na lepom rukopisu..Zato je sin sve upropastio.Generacija koja je slova naučila na tastaturi...šta dalje da pričam.Posebna je tema što učiteljica od 1.do 4. razreda nije nimalo,ali nimalo insistirala na upristojavanja njegovog rukopisa,pa je došavši u 5.razred uvek dobijao ocenu manje na pismenim sastavima iz maternjeg jezika(uvek s napomenom uz ocenu:Poboljšaj rukopis!!!)...Eto to će mu biti anegdota iz doba osnovne škole..jednog dana:))) A ja sam za sada jedna od retkih osoba koje mogu da čitaju šta on napiše..Tešim se time što mu je stil pisanja sasvim zadovoljavajući,čak i odličan(kad se potrudi)...Dečije sveske ne bacam,znam da su to neprocenjive uspomene...Ja se baš raspričala...;))

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ljudi su različiti, nekome to nije važno, nekome je...mada vjerujem da je puno važnije tko je napisao i što, nego rukopis...lijepo je što čuvaš stare dječje pisanke...ja sam uvijek presretna kad pronađem neku svoju staru bilježnicu, ali više me nasmije ono što sam napisala i kako sam razmišljala, nego rukopis...to je istina. :))

      Izbriši
  2. Vidiš, ja ne pišem uvijek isto. S obzirom na obrazovanje, tehničko pismo mi je u krvi, pa kad pišem. često sve to nekako izmiješam, ponekad pišem samo velikim, štampanim slovima, ponekad finim rukopisom, baš sam za analizu :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ti si vrlo fleksibilna znači hehe i svestrana :)

      Izbriši

Hvala na komentaru :)