Život u Valpovu, ljudi koji ga čine, njihove priče, moja sjećanja iz djetinjstva i neki kreativni pokušaji...

subota, 13. srpnja 2013.

Špricanje komaraca

Moj prvi susret i prvo sjećanje na špricanje komaraca nisu bili nimalo ugodni.
Imala sam oko šest, sedam godina, bilo je pridvečer i sva su se djeca igrala po ulici kad smo odjednom začuli strašno glasan zvuk i ugledali  metalne ptice kako izbacuju dim iznad nas. Sjećam se da sam pojurila u kuću sva u strahu, zatvorila prozore vičući mamu, međutim ona je bila kod susjede, tete Biserke na kavi. Vikala sam bratu da uđe i on, ali njemu se to svidjelo kao i ostalim dječacima: skakali su po kanalima, skrivali se od aviona i igrali rata. Ja sam plakala i plakala, vikala Marku kroz prozor da me strah, dok su iznad našeg dvorišta, i to vrlo nisko, letjeli stari poljoprivredni avioni. Sjećam se da je jedan bio žute boje, izgledao je baš staro i zapravo strašno! Brat se smilovao, uhvatio me i odnio kod tete Bise, njemu se to valjda uklopilo u igru rata i spašavanja, a meni je dobro došlo :)
 Od tada, svake godine kada su avioni tretirali komarce ja sam jurila u kuću bojeći se te strašne buke, starih aviona i smrdljivoga dima...ipak prije par godina, 2005., kada su zadnji put išli avionima, popela sam se na Jozinu terasu i fotografirala ih...sad mi pomalo i nedostaju.

Marko ispred Jozine kuće, 2005.
                   

Broj komentara: 6:

  1. Upadam samo na kratko da ti javim da mi je paket stigao. Durnulo me je jako...onako, sasvim iskreno...Ali neću sad da zalazim u detalje, to ću ostaviti za pismo koje ti spremam :)Hvala ti od srca :)
    Nemam sada mnogo vremena za blog. Brat mu se sutra venčava, pa smo u pripremama za dočekivanje gostiju. Takođe imam dosta obaveza na poslu, danas počinje međunarodni festival klasične muzike. I tako...Čim se gužva malo raščisti eto mene opet :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Joj baš mi je drago, već sam mislila da se zagubilo, drago mi je da ti se sviđa! Sjećam se kako je bilo kad se moj brat ženio, strka, sretno s pripremama i s poslom! Čujemo se :)

      Izbriši
  2. Znači,bio je horor film kad naiđu avioni..;)
    Znaš,nije baš smešno,rećiću ti samo to da se moja ćerka kao mala plašila oblaka i kiše,bez preterivanja..i sada mi je malo muka kad se setim..Zamisli situaciju:..leto..sunčano lepo vreme,a u daljini mali malecki oblačić..počinje plakanje i dete se skroz prisloni uz mene ili muža i ni da mrdne,jer veruje da će početi nevreme.Trajalo je to sigurno pola godine,kad je imala 3-4 godine..Dok nismo ukapirali da je sve to zbog jednog crtaća u kome je baš grozno prikazana scena oluje i kiše...
    Ja se raspričah...Pozdrav

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Baš lijepo što si podijelila tu (ne)zgodu :) Sigurno nije bilo nimalo zgodno pratiti neprestano hoće li naići kakav oblak i uzrokovati strku, čudo jedno kako crtići utječu na djecu...moja sestra ima 19 g., ali plače kad ugleda sliku zmije, guštera ili tako nečega, čak i ako dotakne ribu, bilo što tako sluzavo...nama bude smiješno, ali strah je strah...Pozdrav :)

      Izbriši
  3. Strah je strah, nije ga lako objasniti :)

    OdgovoriIzbriši

Hvala na komentaru :)