Život u Valpovu, ljudi koji ga čine, njihove priče, moja sjećanja iz djetinjstva i neki kreativni pokušaji...

petak, 1. veljače 2013.

Kre kre

Imala sam sreću živjeti u blizini Karašice. Kreketanje žaba bilo je u pozadini mnogih ljetnih večeri...Jutarnji kreket nije ništa manje zanimljiv. Znala sam ga čuti kad bih išla u obilazak tatinog mjesta za pecanje. I danas tata tamo peca, ispod naše bašče na kraju šljivika.Ima on i svoje ljubimice koje već znaju da će dobiti pokoju gujavicu iz kantice.
 I opet naglašavam ovo ''bašče''. Nijedan vrt niti povrtnjak ne mogu zamijeniti tu toplu riječ koju rabe moji roditelji i mnogi stariji ljudi.

I tako smo predviđali dolazak kiše ili ljetne žege prema kreketanju...

''Sunčanje''   Akvarel 28.1.2013.


2 komentara:

  1. Kako su divne ove tvoje ilustracije! Bude toliko lepih asocijacija! Znaš, kad pročitam tvoj post i pogledam tvoje crteže, ja se uvek setim nečeg iz svog detinjstva. Čudan osećaj. Eto sećam se kako smo se moja braća i ja, kad god smo boravili kod naše nane, uvek igrali pored potoka. Oni su išli na pecanje, a ja kao neki mali ker kaskala za njima.
    Ne znam jesi li nekad čitala Vetar u vrbaku Keneta Grejema. Ako nisi, obavezno pročitaj, ta me knjiga toliko podseća na tebe. Priča je tako topla i dirljiva, ima u sebi nečeg plemenitog, viteškog, što je skoro sasvim iščilelo iz bića savremenog čoveka.

    OdgovoriIzbriši
  2. Nisam ju nikad pročitala, samo jedan ulomak u 4.r. kad sam obrađivala s učenicima, ali neprestano slušam one tvoje melodije iz tog filma i tako su mi prekrasne i morat ću ju pročitati!! Naše generacije rođene 80-tih imale su još slična djetinjstva,a i geografski smo blizu i sličnih mentaliteta vjerojatno te zato i podsjeća...:) Hvala ti na lijepom komentaru!

    OdgovoriIzbriši

Hvala na komentaru :)