Kad je na prozoru siva kulisa, hladno je, pada kiša i usto imaš gripu, onda počneš rezuckati papiriće. Prozor ne smije biti tako siv: treba mu zeleno stablo, drvena ogradica, slatka kućica, vuk, vještica...
Kamo li će Crvenkapica po toj kiši? Zna se, ona ide svaki dan baki, čak i po hladnoći, a Ivica i Marica nemaju izbora, morali su otići...sakrit će se u slatku kućicu, takva im je sudbina. Vi naravno možete malo promijeniti kraj priče i vješticu pretvoriti u dobru vilu, a vuka u plašljivog svata. Meni je dobro i ovako, volim malo napetosti u pričama.
 |
| ''Kamo ideš Crvenkapice?'' |
 |
| ''Tko to jede moje prozore od čokolade?'' |
Kako si se dobro dosjetila! Sad tvoji prozori pričaju!
OdgovoriIzbrišiBaš tako!hvala ti!
IzbrišiPredivno, Katarina.. Poseban prozor je nastao uz malo maste. Bravo!
OdgovoriIzbrišihvala ti, taj prozor u dnevnoj inače ''kitim'' ovisno o godišnjima dobima i idejama, zato na njemu nemam zastore :)
IzbrišiTako sve počinje...Kad si bolestan i ne znaš šta da radiš, a sivi prozor te izluđuje...onda uzmeš makaze i desi se čudo! Tako mi je to sve uzbudljivo! Dođe mi da se igram sa tim lutkicama, da ih premeštam i pričam priču. I, naravno, bez napetosti ne bi bilo zanimljivo...
OdgovoriIzbrišiO da, svaki dan mali Damjan dođe do prozora i pita 'ta je to' i jedva čeka da počnem režati kao vuk i kreveljiti se kao vještica, zapravo samo to i čeka, ostali dio priče preskačemo hahah
Izbriši