Imala sam oko šest, sedam godina, bilo je pridvečer i sva su se djeca igrala po ulici kad smo odjednom začuli strašno glasan zvuk i ugledali metalne ptice kako izbacuju dim iznad nas. Sjećam se da sam pojurila u kuću sva u strahu, zatvorila prozore vičući mamu, međutim ona je bila kod susjede, tete Biserke na kavi. Vikala sam bratu da uđe i on, ali njemu se to svidjelo kao i ostalim dječacima: skakali su po kanalima, skrivali se od aviona i igrali rata. Ja sam plakala i plakala, vikala Marku kroz prozor da me strah, dok su iznad našeg dvorišta, i to vrlo nisko, letjeli stari poljoprivredni avioni. Sjećam se da je jedan bio žute boje, izgledao je baš staro i zapravo strašno! Brat se smilovao, uhvatio me i odnio kod tete Bise, njemu se to valjda uklopilo u igru rata i spašavanja, a meni je dobro došlo :)
Od tada, svake godine kada su avioni tretirali komarce ja sam jurila u kuću bojeći se te strašne buke, starih aviona i smrdljivoga dima...ipak prije par godina, 2005., kada su zadnji put išli avionima, popela sam se na Jozinu terasu i fotografirala ih...sad mi pomalo i nedostaju.
 |
| Marko ispred Jozine kuće, 2005. |
Upadam samo na kratko da ti javim da mi je paket stigao. Durnulo me je jako...onako, sasvim iskreno...Ali neću sad da zalazim u detalje, to ću ostaviti za pismo koje ti spremam :)Hvala ti od srca :)
OdgovoriIzbrišiNemam sada mnogo vremena za blog. Brat mu se sutra venčava, pa smo u pripremama za dočekivanje gostiju. Takođe imam dosta obaveza na poslu, danas počinje međunarodni festival klasične muzike. I tako...Čim se gužva malo raščisti eto mene opet :)
Joj baš mi je drago, već sam mislila da se zagubilo, drago mi je da ti se sviđa! Sjećam se kako je bilo kad se moj brat ženio, strka, sretno s pripremama i s poslom! Čujemo se :)
IzbrišiZnači,bio je horor film kad naiđu avioni..;)
OdgovoriIzbrišiZnaš,nije baš smešno,rećiću ti samo to da se moja ćerka kao mala plašila oblaka i kiše,bez preterivanja..i sada mi je malo muka kad se setim..Zamisli situaciju:..leto..sunčano lepo vreme,a u daljini mali malecki oblačić..počinje plakanje i dete se skroz prisloni uz mene ili muža i ni da mrdne,jer veruje da će početi nevreme.Trajalo je to sigurno pola godine,kad je imala 3-4 godine..Dok nismo ukapirali da je sve to zbog jednog crtaća u kome je baš grozno prikazana scena oluje i kiše...
Ja se raspričah...Pozdrav
Baš lijepo što si podijelila tu (ne)zgodu :) Sigurno nije bilo nimalo zgodno pratiti neprestano hoće li naići kakav oblak i uzrokovati strku, čudo jedno kako crtići utječu na djecu...moja sestra ima 19 g., ali plače kad ugleda sliku zmije, guštera ili tako nečega, čak i ako dotakne ribu, bilo što tako sluzavo...nama bude smiješno, ali strah je strah...Pozdrav :)
IzbrišiStrah je strah, nije ga lako objasniti :)
OdgovoriIzbrišiUpravo tako :)
Izbriši